Ja sam kopirajter, a ovo je moja priča

…Još kao devojčica, zaljubila sam se u pisanje.

Činilo mi se da postoji neka magija koja učini da sve one reči što se vrzmaju po glavi postanu jedna ispisana stranica koja čitaoce obori s nogu. Želela sam da otkrijem kako ta magija funkcioniše pa sam pisala svaki dan. Nešto. Šta god mi se učinilo interesantnim. Zapisivala sam izreke, citate, misli – svoje i tuđe. Оsećanja. Papir je uvek bio dostupan, olovka naoštrena, ideja nije nedostajalo. Ali nisam uspevala da otkrijem magiju. Godinama kasnije shvatila sam da je stvaramo sami, radeći ono što volimo.

Gimnazijski dani doneli su interesovanje za socijalnu pravdu i pravo. Nakon ideje da studiram arheologiju i istoriju, zabrinutog pogleda roditelja i pitanja „Šta ćeš da radiš sa tim”, stigla sam do Pravnog fakulteta. Kao studentkinja, u političkim kampanjama i osvajanju demokratije i slobode, kroz živi kontakt sa stanovnicima svakog dela Srbije, naučila sam da slušam. I shvatila da svi mi želimo da nas neko čuje. Nekada je to i jedino što želimo.

Kada pravnik ne želi da sudi i presuđuje

Postala sam diplomirani pravnik i specijalizirala pravo Evropske unije jer verujem u ideju jedinstva. Ali nikada sebe, čak ni sa položenim pravosudnim ispitom nisam videla kao nekoga ko presuđuje, ko odlučuje o tuđim sudbinama. Moja priroda sklona je rešavanju svake vrste konflikta razgovorom i dogovorom. Moja duša nije želela da sudi. Želela je da sluša. I pomogne.

Tragajući za poslom koji će mi omogućiti da to i ostvarim, otkrila sam medijaciju. Rešavanje konflikata i sporova van suda. Postupak koji je uključio još jednu veliku ljubav, psihologiju. Medijacija mi je omogućila da pomognem ljudima, a transakciona analiza, koju sam godinama izučavala, da ih bolje čujem i razumem.

Verujem da je razgovor uvek rešenje i da reči mogu sve. Zato se prema njima odnosim sa pažnjom i dužnim poštovanjem.

Bogato životno i radno iskustvo davalo mi je širok horizont za razumevanje okolnosti i prirode svakog pojedinačnog konflikta.

Radila sam na različitim poslovima u Ministarstvu pravde – od organizacije sastanaka, obuka i konferencija, preko koordinacije vizne liberalizacije, ali sam najviše uživala u radu sa preko 100 zaposlenih, dok sam im tražila mesta u sistemu gde će biti najproduktivniji, a raditi ono što vole. Tada sam naučila da različito definišemo sreću. Moja sreća postala je nemerljiva jednog avgusta 2010. kada sam dobila najvažniju ulogu u životu. Postala sam Vukašinova mama.

Put me je dalje odveo na Beogradski sajam. Našla sam se u novim vodama – komercijalnom sektoru, ali… Prevelik sam zalogaj ja bila jednom društvenom preduzeću, a ono meni nepotrebna kočnica. Nakon Lenkinog rođenja rekla sam im zbogom.

Početak novog doba – vraćanje starim ljubavima

Najpre sam se vratila  prvoj ljubavi iz detinjstva. Kuvanju. Bavila sam se keteringom, osmislila brend i patentirala proces proizvodnje džemova iz porodičnog voćnjaka. 

Počela sam da trčim. Uvek sam bila dugoprugaš pa dileme nije bilo, želela sam da trčim duge distance. Sa Belgrade Running Club, u Ljubljani sam postala polumaratonka, na dan 12. godišnjice braka sa jednim super momkom, Milošem.

Godina 2020. donela mi je povratak sebi. Vratila sam olovku u ruku i počela ponovo da pišem. Onako, za svoju dušu. A onda sam na nagovor najbolje drugarice počela da pišem i za druge. Kopirajting je postao moj posao. Šta je kopirajter, pitaš se? I kako baš tebi mogu da pomognem? 

Tako što ćeš ti da radiš ono što najbolje znaš, a ja ću o tome da pišem.

Da saznaš više o meni, možeš
kroz moje priče.

Ako želiš da predstaviš svoju uslugu i pretvoriš zainteresovane posetioce u kupce, napisaću ti prodajnu stranicu koja ima samo jedan cilj, da proda tvoju uslugu.

Pričaću priču o tvom proizvodu, igraću se rečima, dodaću magične reči i slogane, o njemu će drugi pričati po gradu, a ti ćeš da prodaješ.

Kako baš tebi mogu da pomognem?

Tako što ćeš ti da radiš ono što najbolje znaš, a ja ću o tome da pišem. Da saznaš više o tome, možeš kroz moje usluge.

Možete me naći na: