pisanje-pocinje-pisanjem

Pisanje počinje pisanjem

Posle dužeg vremena vratila sam se na Instagram. Kad već radim za klijente i moram da skrolujem, vrtim, istražujem, pomislih da uradim nešto i za sopstvene potrebe, da malo proćaskam sa zajednicom, da im kažem gde sam bila, šta radim, a da čujem i njih malo. 

Nakon dva sata, stori je eksplodirao ili u prevodu uželela me se ekipa. Ne znam da li je stvarno tako, ja sam rešila da to tako čitam. Stizale su poruke, podrška, srca. A meni osmeh sve širi. I lepši. Nastavim da postujem, počnem da pripremam materijal za sutra, pišem odmah odgovore za tek pristigla pitanja. 

A imam mnogo posla. Za druge. Stižem i to. Jedan zoom, pa video poziv, pisanje za njihov profil, istraživanje za jedan blog tekst. Pogledam na sat, da nije stao? Da se nije dan produžio? Nije. Ja u neverici. Stižem i da izvedem kuče, odradim trening, večeram. I sve to dok ne krenem po decu. Ona se vraća sa kampa, on je na treningu na Kalemegdanu. U čemu je fora? 

Utisci sa kopi radionice pisanja

Setim se njene rečenice sa kopi radionice. Pisanje počinje pisanjem. Tada mi nije bilo najjasnije šta je zapravo htela da kaže. A sada mi se to dešava. Tokom boravka na moru kontaktiralo me nekoliko klijenata. Sa radošću sam prihvatila sve i odmah po povratku se bacila na posao. Kada sam počela da pišem za druge, što je uvek lakši korak, pokrenula sam takvu stvaralačku energiju da nisam znala šta da radim sa njom. Završim sve što imam za njih, ali mogu još. 

Odmah sam krenula da pišem za sebe. Tekstove, blogove, pripreme za septembar. Pisanje počinje pisanjem. Vratila sam se i pisanju jutarnjih stranica. Nekada su mi bile neiscrpno polje za nove teme. Ali ova energija imala je veze i sa nečim drugim. Analiziram. 

Dozvolila sam sebi na odmoru da se prepustim, opustim, da ne moram, da budem ok sa menjanjem planova, da pažljivo slušam sebe i one oko sebe. Pojačala sam asertivnost, prestala sam da guram sebe u moranja, razgovarala sam sa sobom o onome što volim da radim. Slala sam njuzletere i kada nije bilo interneta (ne pitaj, sedala sam na bajs, vozila 2km do kafića koji ga ima da ga pošaljem) jer sam vežbala doslednost. I trčala sam. Svaki treći dan. Onako kako sam zamislila. A moje misli postaju bistrije sa svakim napravljenim korakom, ideje se javljaju posle istrčanih kilometara, onaj hormon sreće jednak je količini znoja i umora nakon trčanja. 

Uspeh zavisi od navika, ne od motivacije

Njena druga rečenica bila je ,,Uspeh zavisi od navika, ne od motivacije”. O da, to je tako tačno. A mi se tako tome opiremo. Pa kada ne ide, tražimo motivaciju i inspiraciju. Ili se pravdamo da nešto ne radimo jer je nema. Briljantno može jednom. Važno je da imamo kvalitet u kontinuitetu. 

I tako je svaka napisana reč donosila još jednu. Svaki pretrčani kilometar narednog puta se umnožavao. Kao i ljubav. Ona se uvećava kada se daje. Kada ne stojimo i čekamo da nas neko zagrli pa smo tužni ako to ne uradi, već mi zagrlimo tog nekog. Već sledećeg trenutka ta druga ruka biće na našem ramenu. 

Ona od koje sam mnogo naučila je Snežana Marković aka kraljica sadržaja. Njena Copy radionica je ono najbolje što možeš da pokloniš sebi ako želiš da naučiš da pišeš za druge, ali i za sebe. 

Ako bi ipak radije da radiš ono što najbolje znaš, a da o tome piše neko drugi, potraži mene.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *